ТРН - Тадеуш Ружевич

не верујем

не верујем од буђења

до легања

не верујем од обале до обале

мог живота

не верујем тако отворено

дубоко

како је дубоко веровала

моја мајка

не верујем

једући хлеб

пијући воду

волећи тело

не верујем

у његове храмове

свештенике знамења

не верујем на улици града

у пољу на киши

на ваздуху

злату благовештењу

читам његове приповести

једноставне као клас пшенице

и размишљам о богу

који се није смејао

размишљам о малом

богу који крвари

у беле

марамице детињства

о трну који гребе

наше очи уста

сада

и у часу смрти