Најтужније је отпутовати
из куће у јесење јутро
када ништа не наговештава брзи повратак
Кестен пред кућом који је засадио
отац расте у нашим очима
мајка је мала
и може се носити на рукама
На полици тегле
чије је слатко
попут богиња слатких устију
сачувало укус
вечне младости
војници у углу фиоке
до краја света биће оловни
а свемоћни Бог који је мешао
горчину и сласт
виси на зиду беспомоћан
и лоше насликан
Детињство је као избледело обличје
на златном новцу који чисто
звецка.
Нема коментара:
Постави коментар