Високо на тргу стоји вода,
мехурићи ваздуха се још пењу,
али оно што певају
не допире више до мене.
Рибе круже око црквених врата,
ко ће ми одговор дати:
Да ли да кренем у брдо
или у кућу са онима
који ме воле,
па широк поглед,
шкрипање сваког корака
још једном?
Како црна постаје моја земља,
само се доле дубоко вијуга
зелено време.
Нема коментара:
Постави коментар