О, звездо вечерњачо!
Дивна је светлост твоја
На западноме небу!
Локнаву своју главу
Подижеш из облака...
Над брегом својим мирно
Путујеш... па шта видиш
Из равнице ове?
Бура се утишала;
Хујање речно негде
Долази издалека...
Таласи набујали
Падају преко стена...
Вечерњих крила нежни
Шум се над пољем чује.
Куд гледаш, лепа звездо?
Но, ти с осмехом идеш...
Збогом ћутљива зрако!
А светлост твоја нека
Поново блесне сјајна
Из душе Осијана.
(Одломак)
Нема коментара:
Постави коментар