На тебе, далекосежни Аполо, мислим сада,
И никад престати нећу да хвалу теби дижем!
У дому Зевсову - сви се богови тебе боје:
Кад ти долазиш к њима - сви они са свог места
Устану: да част чине доласку свог Громовника,
Па лук твој одапиње, тоболац затвара ти,
И оружје ти скида са сјајних плећа твојих,
Веша га о клин златни, где су Очеве стреле,
И бога седишту прати... А Отац пехар диже,
И сина свог поздравља, прижајући нектар њему...
-------------------------------------------------------------
Ал` како да опевам тебе, богатог песмом?
Фебусе, од ког песме по земљи и по мору
И острвима морским - свуда се весело хоре...
Највећих планина ти си врхове заволео
И реке што слободно, с хујањем, теку тамо
Где на далекој морској обали ушћа нађу...
Ја певам како Лета роди, на кинтском брегу,
Тебе, радости људи, на кршном Делосу, који
Оптаче море бурно, где, уз фијуке ветра,
Таласи са свих страна преко обала скачу...
-------------------------------------------------------------
Нема коментара:
Постави коментар