Свитање. Блиста
црна глеђ, вода.
У луку ево
болеснога брода.
Реским је звуком
несуздржана
сирена звала
врелином дана.
Ретки су људи
истовар лађе
вршили све док
сунце не зађе.
Назиру још се
далеки, с мола,
у тужној сенци
поред јарбола.
Незнана дружба
занавек оде,
вај, бића драга,
болесни броде!
Нема коментара:
Постави коментар