ПОСЛАНИЦА С НЕБА ЈЕДНОМ ДРУШТВУ - Војислав Илић

О моје чадо, председниче лепи,
И сви остали одборници с њиме!
Ваш седи патрон већ озбиљно стрепи
За своје име.

Не дајте себи да вам нога крене
У ситне свађе од послова пречи;
Придите, чада, послушајте мене,
И моје речи.

Предачки дуси на небу се љуте,
крилату младост што сте весма ради
Стегнути, чада, у своје статуте,
Ах! мене ради.

У име своје, с одобрењем бога,
И поштујући узвишени завет,
Ја протествујем јавно против тога,
И дајем савет.

Пустите младост, нек се она бори. -
На младост нашу сва будућност гледа.
А унук с мачем није ништа гори
Од мудрог деда.

Кад дрзне душман да вам куће скверни,
Ко ће да брани дечицу и жене?
Та иста младост, и мачеви њени,
И груди њене.

При том, међ` вама и сакатих има,
И таквих који од подагре пате,
Душман би само насмејо се њима,
Љубезни брате!

Зато се добро обходите, чада,
У споразуму и у слози жив`те,
Да коњ Фортунин, што вас носи сада,
Не баци "чифте."

Још нешто само. Место речи јетке,
Благо вам дајем још и овај завет:
Остав`те лажи, не правите сплетке...
То вам је савет.

На небу,
16. фебруара 1887.

Један светац кога се ова ствар непосредно тиче* 

(*Песма се односи на Друштво светог Саве, чији је председник, Светомир Николајевић, био напредњачки политички противник Војислава Илића)