ПЕСНИКУ - Војислав Илић

Мој парнаски драги брате!
Ако ти је ведра душа,
Као што је ведро лице,
Нека грме твоје жице
Као громка, света звона,
У весељу и радости,
И у тузи и жалости
Понижених милиона.

Твоје речи, увек смеле,
Нек пламене буду стерле,
Које порок бију широм,
Па ма био заогрнут
И ритама и порфиром!

А кад спазиш у колеби
На умору мајку стару -
Да је очај сатро не би -
Ти је теши слатком надом;
Али њеном сину младом
Пламенога подај мача,
И покажи руком својом
На гомиле угњетача.

(4. март 1887.)