САН - Никола Јонков Вапцаров

- Лори, не спаваш?
Чујеш ли, Лори?
"Тише, сагни главу! Ту су, ван,
на педаљ од нас, не говори!" 
- Лори, сањао сам тако диван сан!...

Чекај... како оно беше?... Овако...
Рат завршен... Схваташ, зар не?
У нашим рукама је све,
Лори, зар није тако?

Радим опет у фабрици. А то
ко иста фабрика, машине исте,
но делови им блистају ко злато.
Некако су више, моћније и чисте.

У њој, Лори, ти све контролишеш.
Кажеш: "Данас хоћу норму - триста!"
"Важи, пријатељу, биће и више!"
А осмех нам обојици блиста.

А напољу се свод надима!...
Блешти небо, ваздух се зари.
И дишеш, дишеш пуним грудима
и сам не верујеш да си онај стари.

Лори погледа у очи друга
(детињом искром оне кресе)
и рече, бајаги се руга:
"Какакв си ти маштар, Фернандесе!"

Звезде трну на истоку. Са запада
одступа мрак
без строја.
Сигнал боја, јуришни знак!
Почетак напада...