ЉУБАВНА - Никола Јонков Вапцаров

Као бетонски блок над нама
виси барутне претње знамен.
Душе нам реже: - Рат!
У души метеж, крв и пламен.

Ја тај метеж видим сада
сред фабрика и димњака,
у сутону са запада
и у небу без облака.

У те дане, ти пресуди,
кад нам обруч стежу жесток,
грех ли чинимо што ми груди
још за љубав таје место.

Да ли грех је што без речи
у тутњави што нас сколи
сред рафала и картеча
мислим на њу: - Још је волим!...

Да, сигурно, свет је мали,
нашој љубави је тесан,
зато с погледом у даљи
пишем тако малу песму.