ЕПОХА - Никола Јонков Вапцаров

Машине,
челик,
машине
и уље, и пара
и смрад.
Бетонски димњаци - стрче у висине.
У потлеушама - аветињска глад.

У Мексику жито се пушта
у огњишта, у парну машину.
А робљу, испуцалих уста,
док га скупи дани мину.
Грме елеватори.
Бодро
песницом
мотор
удари
време у старе
вилице.

Човек кида "зачарани круг"
и лети брже
од слободне птице.
Али му живот ипак није друг.

Живот нам без милости веже
крила ужадима злости.
Хвата нас у отровне вреже
своје старе зарђалости.

И жедни узлет стиска
небо челично горе.
А доле се с мржњом тиска
тамно људско море.

Узалуд братство тражиш у ствари -
живот ти стане за врат.
Живот - развратник стари,
цинично одговара: - Рат! -
Рат!
А милиони гладних?
Рат!

А бесциљна смрт?
А то што смо млади
и желимо да променимо свет?

Епоха дивље жестока,
хита лудим летом.
Узаврела челична епоха
пред новим светом.