У шуми блиста
мјесец бијели,
од сваког листа
глас се сели
кроз снене гране...
О моје лане.
У дно зрцала
смирене баре
сјена је пала
врбе старе
гдје вјетар зове...
Час је за снове.
Бескрајна сада
мека тишина
као да пада
озго с висина
гдје звијезда сја се...
То диван час је.
мјесец бијели,
од сваког листа
глас се сели
кроз снене гране...
О моје лане.
У дно зрцала
смирене баре
сјена је пала
врбе старе
гдје вјетар зове...
Час је за снове.
Бескрајна сада
мека тишина
као да пада
озго с висина
гдје звијезда сја се...
То диван час је.
Нема коментара:
Постави коментар