АНЕСТЕЗИЈА - Есад Мекули

Др Х. Равнику

Бде надамном брижне
те очи - Жене, Сестре, Мајке;
то небо плаво без обала,
та пучина модра без дна -
док тонем, сапет, у заборав

... и рука та, заштитница
с дланом к ширинама -
црвена марама Живота...

Гласови из давнина, потом
ромори-договори, све даљи
без дозива одзиви,
кораци затомљени -
у таму утопљени...

-------------------------------

- Пробуди се! Гледај! - чујем тек
и опет те очи небо-море
што ме изнова
у живот враћају.

(1981)