П. П. Његошу
језиком његовим
Међ висове бљештава свјетлости
Пуна чашо никад искапљена
Здравицом те ко још не потрже!
Ти зрцало варничавих звијезда
У зјеници јеси ми и нијеси
У те с јате зоре, рађа дуга
Умом твојим брусе се кресови
Увијек млада, косе расцвјетале
Ти си око чежње мировима
Поносито а познајеш тугу
Мудар, како открит ти дубине?
Сну сањани никад досањани
Ти љубави никад дољубљена
Сама жишко међу свјетовима
Лучо сумца с круном од облака!
језиком његовим
Међ висове бљештава свјетлости
Пуна чашо никад искапљена
Здравицом те ко још не потрже!
Ти зрцало варничавих звијезда
У зјеници јеси ми и нијеси
У те с јате зоре, рађа дуга
Умом твојим брусе се кресови
Увијек млада, косе расцвјетале
Ти си око чежње мировима
Поносито а познајеш тугу
Мудар, како открит ти дубине?
Сну сањани никад досањани
Ти љубави никад дољубљена
Сама жишко међу свјетовима
Лучо сумца с круном од облака!
Нема коментара:
Постави коментар