БОЛ - Душан Васиљев (1900-1924)

У зраку лебде наде на сваком кораку,
и све се на нови живот буди;
а ја са последњом сузом у оку
гледам своје изнемогле груди.

И још више осећам да вали
Несреће не могу нас обићи,
и да морам Забораву дати
све, све што смо некад обећали.

Ох, ти ћеш, знам, сакрити сузу горку,
и дрхтећи ћеш ми прићи
једног дана,
али ће тада већ последњи уздах
прхнути с мојих мртвих усана...