КОЛО НАОПАКО - Симон Симоновић

Умотан у бели чаршав
Осењен, ходам натрашке,
С поганим завежљајем
Испод левог пазуха.

Узнемираван вашим
Башмебрига трупкањем,
Довијам се четрдесет дана:
Глођем корење,
Гутам киселкасту смолу.

Сам у необраном грожђу
(Зашао, па не изашао)
Везујем узицу, сваком
Понаособ, у четири ока.

Разјарени, неотесани,
Играте коло наопако,
Огрнути мојом тамном,
Уштављеном кожом.