КРАЈ ДАНА - Томислав Маринковић

О, љубљена моћи
црквених календара.

Мајчица иња на
звонцима изнад ноћи и дана.

Славо пожутелих слова
и тихи душе планинског млека.

Тугом ружиних
латица ме такните умиљато.

Да се саставе
са смислом
парчићи огледала.

Ветар да стресе
прашину са давних књига.

Крило лабуда
нека зашушти
кроз време
без почетка.