БИВА ТАКО, О СЕНЕКА - Исмет Реброња

Предуго је палац горе,
Пресвилено с лептир машне,
Прешироко зноју с поре,
Предуго су ноћи страшне.

Премало је хлеба с плаће,
Преплитко се њиве ору,
Прегорко је с меда саће,
Преблизу су звери тору.

Згадило се од спонзора,
Преслободно за интриге,
Пресољено тесто с кора,
Згадило се и од књиге.

Премного је кожом флека,
Пресита је cosa nostra,
Претесно је, мој Сенека,
Премало је кревет простран.

Превише је, о Сенека,
Црно сунце, црна луна,
Црна лира и лирика,
Црна руна и фортуна.

1997.