Отворених очију крећу непомични
У ковчезима пуним росе и траве
Оностраним шумама бреговима сличним
Смрт би своју хтели да прославе
Не путују им душе путују им тела
Невино пламтећи у земљу се селе
Хладна и лепа певају им чела
На ваздух и ватру уклета се деле
Затворених уста шта ће са тишином
Кад немилице продре им у груди
Да ли ће тишину назвати висином
Да их свечаним ранама пробуди
У ковчезима пуним росе и траве
Оностраним шумама бреговима сличним
Смрт би своју хтели да прославе
Не путују им душе путују им тела
Невино пламтећи у земљу се селе
Хладна и лепа певају им чела
На ваздух и ватру уклета се деле
Затворених уста шта ће са тишином
Кад немилице продре им у груди
Да ли ће тишину назвати висином
Да их свечаним ранама пробуди
Нема коментара:
Постави коментар