БАЛАДА О ОБИЧНОМ ЧОВЕКУ - Љубомир Симовић

Длан благ као погача, крв топла као земља.
Ако заспи под небом, ујутру каранфил на камену
цвета од његовог дисања.
Убиле су га пушке пшеницом набијене.

Његова радост - водоскок ватромета
гроздови малишана на школским прозорима
кад смелост раскриле велике војничке трубе.
Убиле су га пушке пшеницом набијене.

Његова туга - Калина голих груди
док га облива бујица топле косе
док небо отиче изнад букнулих руку грана.
Убиле су га пушке пшеницом набијене.

Сад точак у прашини траг одмотава,
он на Србију спушта главу.
Убиле су га пушке пшеницом набијене.