СЛОБОДА СА ЉУДСКИМ ЛИЦЕМ - Перо Зубац

Јасикне моје срце, види
корача Слобода са људским лицем
и насмејано цакли око
света
загледано у лице Његово;
са страшним радаром уха
ослушкује
како ће бритким језиком обрнути реч
и камо ће руком показати.
Јер слуша се мудрост
и провиђење свега што се могло десити
а није јер је видео
и знао
и умео да одбрани ово наше,
ово топло,
једино.
Јер је у нама нас
колико смо његови другови.
Јер му узвраћамо љубав
којој нас је научио.