ЕПИСТОЛА НА ЕПИСТОЛУ - Душан Радовић

Густаву Крклецу

Живот је опака навика и ко се
том пороку ода излечити се неће...
Од неизлечивог живота разболело се
твоје срце, и немам му спаса - живеће!

Боловаћеш, добри мој, као врутак
вечити што дише у папрати
и бруси бело огледало, белутак,
за сунце, од исте болести што пати.

Живот је грозница камена, ватра
те грознице, болест мртвог света.
Мртво небо мртвим очима посматра

болесника са прапорцима сонета.
Има главу, шешир, свет за шеширом
- пркосан Крклец пред мртвим свемиром!