ЈОШ НИСАМ ОДСТУПИО - Милутин Петровић

Шта се то дешава? Је ли баш
свима јасно? Чучим у библиотеци;
у песници папирића са
словима. Могу ли било шта
да препишем? Мислим ли
на своју опустошену прошлост? Недостатак
сићушне хартије
је свеобухватност. И страх од
самовољне реченице. Ништа
се није променило због тих
неколико поузданих слова; да бих
заборавио историју, и
кукасти образ. Устаћу
са столице, напустићу халу без
одјека; први пут почињем да подрхтавам?