ПУТ - ТИТО - Ненад Борозан

треба ли именовати тугу. оку она је знана
њен рукопис боли усред свих снова и бдења
све што има ток и дише смијешак је рођена дана
одгонетка блиског јуче, знање свевидног хтења.
звијезда која зна свој пут и непознато спознаје
може да заћути. да стане не може и неће
говори прошлост и садашњост. будућност она сва је
вријеме и сигурност који казаљки говори  гдје је.

од предјела знаних до неба и још више
пут знан је ко и завјет што крвотоком тече
свјетлост је остварен сан који  изнова пише
поглавље о звијезди у ово печално вече.
хоће ли се бдење са правом ријечи и стећи
именоват кућу у сјетној пјесми свирача
али чинити је: болом у дјело, зарно, прећи
путем којим гордо будућност већ корача.