МАЈСТОРИ, ОПЕТ - Радосав Стојановић

Мајстори, мајстори,
Зашто сте оставили градилиште?
Ко ће да озида тесну кућу без оџака?
Ко да среже кров и подвеже маије?
Како ће дим да ћарлија на овој пустолини?
Где су жежени одливци мога срца, вена и дамара?
Где талисмани мојих љубави?
Мајстори горки, непослушни,
Зашто сте се као парипи расули градовима и однели калупе месечине?
Зашто не пијете пристојно за столом кобиље млеко уранка?
Куда ћете са својим тестерама и длетима?
Зар вам није стало да из темеља
Усправите дом на седам заборава са четрдесет катанаца?
Зашто сам вам доделио орден градитеља Вавилонске куле?
И увео вас у ред клесача Његовог одра?