Густаву Крклецу
Тешим се с тобом: нестанак је срећа!
Ал још те видим где весело трајеш,
с разлогом тајним како се још мајеш
сред овог трошног света, овог смећа.
Док читам, вељаче седамдесет прве,
Реквијем тужни из -есет девете,
слутим да негде чучиш као дете
и халапљиво купиш слатке мрве.
О, лукава варко! Зар да свако усни
са твојим стихом на увелој усни:
"Нестанак је срећа!... Нестанак је сре-"...
А ти ћеш живети, гледати, дисати,
љубити, красти, пити и писати
и нестати... никад, а можда и пре!
Тешим се с тобом: нестанак је срећа!
Ал још те видим где весело трајеш,
с разлогом тајним како се још мајеш
сред овог трошног света, овог смећа.
Док читам, вељаче седамдесет прве,
Реквијем тужни из -есет девете,
слутим да негде чучиш као дете
и халапљиво купиш слатке мрве.
О, лукава варко! Зар да свако усни
са твојим стихом на увелој усни:
"Нестанак је срећа!... Нестанак је сре-"...
А ти ћеш живети, гледати, дисати,
љубити, красти, пити и писати
и нестати... никад, а можда и пре!
Нема коментара:
Постави коментар