субота, 1. март 2014.

ПЕСМА О МОЈОЈ ДУШИ - Душан Васиљев (1900-1924)

(одломак)

Моја је душа страховито празна
ко врт у голу, позну јесен.
И онда: да ли је било смисла
мирисним је уљем појити,
а тело крвавим знојем знојити?
И непознатим водама бродити?
И онда: да ли је било смисла
уопште се и родити?

Нема коментара:

Постави коментар