ШАПАТ - Никола Вујчић

реч. неколико речи које се међусобно
хране и постају реченица.
реченице гладне, толико гладне да
измишљају своју жртву.
извлаче је из сећања, хладну као снег.
неке речи састругане у сјај њене су очи,
оштре попут стакла,
усамљеније од кавеза.
као што капи плету водену површину
тако расте простор између наших уста
и слива се у вир на чијем дну је реч
од које је све ово и почело.