ГЛАСОВИ У ЉЕТНОМ ДАНУ - Здравко Крстановић

чују се морски зидари,
хука града.
спокојно лебде ствари
у бистрини,
јаблан расте.
као да бездомни не путују
из једне у другу страву,
у нигдини.
равнодушност - посвуда бучи.

манастирске се двери чују,
мирисни свијетли кључи
од росе која, ево, пада
- из звонког кљуна ласте -
у забораву.

2. 8. 1999.