четвртак, 6. март 2014.

СОНЕТ О БРЕЗИ - Адам Пуслојић

Све бих дао за тајанство брезе сјајне
која иза кише наликује мени -
све док ми душа даје знаке тајне
с којима ми зденац сенка оплемени.

Ах, да ми је брезе оне из Русије -
одаслане дахом олујног Пушкина,
као старе липе у крошњи Србије,
за починак духа - снена олупина.

Ја све дубље тонем у дунавском валу
све до дна тајанства и сна сагрешења:
роним изненада, као у кристалу

И скривам свој дах у немир немирења
као у спокојство верност несусталу -
изводећи живот изван поколења.

10. 7. 1999.


Нема коментара:

Постави коментар