ПЕСМА О ТИТУ - Златко Пашко

Не плашим се тужна зоро
у животу слепом све пролази вене
као што дан прође
и ноћ тајне покаже скривене.

Можда је стварно суза
можда одсјај сребрног стакла
или кап невидљиве кише
што се топла од ветра случајно омакла.

Можда је стварно суза
слана и горка од плача
из срца потекла
од смрти јача.

Не плашим се тужна зоро.

Са словеначког превео аутор