Кријем те у чистоти
У снегу где нема стопе
У лирској страсти
Којом се неукроћене речи коте
Кријем те иза сунца и иза неба
У најсунчанијем пределу:
Љубави, не хлеба!
Живиш, Насушни,
Тамо где допире само Бог
Најсвиленија жицо ока ми духовног
Сусрећемо се и живимо
Сненост и засенченост
Живота сновног.
Од људи и од студи
Укрио Те Бог
На свиленом пергаменту
- наредбом Врховног
Пишем Ти и ову песму
У снегу где нема стопе
У лирској страсти
Којом се неукроћене речи коте
Кријем те иза сунца и иза неба
У најсунчанијем пределу:
Љубави, не хлеба!
Живиш, Насушни,
Тамо где допире само Бог
Најсвиленија жицо ока ми духовног
Сусрећемо се и живимо
Сненост и засенченост
Живота сновног.
Од људи и од студи
Укрио Те Бог
На свиленом пергаменту
- наредбом Врховног
Пишем Ти и ову песму
Нема коментара:
Постави коментар