ДРУГАЧИЈЕ ЗА ПЕСМУ - Томислав Маринковић

Обноћ, по свему се проспе
тај магични прах.
Навру испарења и лахор,
дах водурине, сићушних постојања.

И дашак ветра поваздан
празњикаво струји и заварава нас.
А чежња стигне до сваког места:
кроз пукотину у зиду,
кроз одшкринути прозор
у млакој ноћи,
кроз симбол и тишину.

Само пред зору ваздух
почне да се згушњава,
душа меко пријања и стреса се.

Али ни то не боли.
Некако другачије боли.
За песму.