петак, 7. март 2014.

ИЗОБИЉЕ - Предраг Бајо Луковић

Ноћи ове лутао сам ко зна куда
Лупало је срце моје тукло збиља
Да ли бејах принц на коњу или луда
Не сећам се због лепоте изобиља

Јутро плаво дочек`о сам блед ко авет
Испила ме месечина на свом крају
Па се ево сад осећам као распет -
Обитавам час у тами час у сјају

Нема коментара:

Постави коментар