СЛАВА - Ранко Јововић

Нијесам ја рођен
Да се радом окупам у башти
Да се радујем цвијету и трави
Ја сам у градском стијењу заглављен
Ја мрачне пољупце славим.

Мајку су ми уграбили анђели
Оца убиле убице
Љубе ме моја дјеца као слијепца
Поезија ми нагрдила лице.

Вјечно робовање и ослобађање
Ми дојадило
Живот ми тешко изгнанство
Слава је Бог, али и ништавило
И братство. И разбратство.