КИША ПАДА - Јован Зивлак

киша пада. олуја надире
из трбуха божјег. да залије
што треба залити. да опомене
што треба опоменути. да спаси
што треба спасити. све што може
да се склони журно се склања
под кровове и надстрешице
под крошње и шеварје.
кроз измаглицу од густине сплетену
видим у земљу
пободен ашов. остављен у невремену
закован у непогоди
и нико неће за њим посегнути
опасности се неће изложити
па макар и потоп да се догоди.