БЕСКРАЈНО - Славомир Гвозденовић

У зору из облака излазе речи
још се прамен магле за њима повлачи
везује душу јутра
са душом мислиоца
у глави (као у крошњи ума)
заблистају благо
затим се повлаче у своју светлост
да се тишине бескраја сете