ВЕЛИКА ТРАМПА - Густав Крклец

Душану Радовићу

Шерет си, Душко, - не знам тко је већи
ти мене нађе да ми памет соли,
гдје млад и нејак не умијем рећи
шта ме, ни зашто, нити гдје ме боли.

Витези некоћ (ни мртви ни голи)
ил рогови у закрпљеној врећи -
ми смо у овој јада пуној доли
сањари бивши о будућој срећи.

Ал невријеме је. Пљушти тешка киша,
и слон се скрива у рупу од миша,
док црни барјак вијори врх свијета.

Но кад се бура понад крова стиша,
дат ћу ти своје "прапорце сонета"
за један вијенац паприка из Ниша!