ПРОГНАНИКОВА ПЈЕСМА - Здравко Крстановић

Као да се другима збива
подносимо - ово.
васелници, вазда гости.
иначе, ко би издржао?
чудна нас мисао,
у студеним собама,
лови:
ниште се није десило.
а десило се све!
други су укућани
у нашим кућама.
зидови, њима празни,
прхки од успомена,
за нас су недоступни.
заувијек.
како дишу у постељама
гдје смо чекали јутро?
каква је прашина
попадала
по колијевкама
наше дјеце?
она хоће натраг.
а нема више пута
тамо
одакле смо прогнани.
само у сну - враћамо се.
тумарамо
својим бившим животима.
али, у сну - као гости.
и у сну, Господе, и у сну.