ЗИМСКА ПАСТОРАЛА - Милан Орлић

Коме то ничеш, коме: цветаш,
бела љубичице?
око главе, док ти мајсторишу. Прекланог
врата:
коме ћеш, мирисати? И коме нећеш:
никад увенути?
зато си расла? Зато си цвала? Око главе
док су мајсторисали;
пупила. Да би преклана била?
Покојна снила:
да никад. Никад, нећеш, увенути:
сред мразног,
крајолика. У бокору, у букету
белих љубичица.