У ЦАРСТВУ СТВАРНОСТИ - Бранислав Прелевић

Спасти нас неће никаква нежност
Наша рођења тек предстоје
У оку се давно слуте боје
Смрти и њена неизбежност

Више нас никад неће срести
Нечије руке као јуче
Ни речи када зрело зазвуче
Ни сан осветљен зрацима свести

Затравило се небо над нама
Ми заплели себе на уснама
Не нисмо за речи ни оне за нас

У безгласју смо златних уста
Јер знамо да једном остају пуста
Иако речју пламте данас