СУМРАК - Бранко Ве Пољански (1898-1947)

У овај час радости стварања нових болова
Занемио сам од усамљености под звездама.
Ноћ покрива варош проклету
Црну и камену
Небо
Широко, високо и тешко
Пада на младост моју
Као покров самртни.
Дани
сензација љубавних
Крикова и грчева
Краћи су.
Бунт и крв
У сумраку једне културе
На барикадама
Остаје
Као сан написан у романтичној песми.
Не смем
Пред свешћу да признам
Да сваки лет има свој пад
Да умрем као цвет што склапа своја крила
Пре заласка сунца
У предвечерје.
Дивна је дивна смрт и сан ноћи
Сан у ноћи са песмом мрака
На уснама скамењеним.