ГЛАД - Раде Драинац (1899-1943)

Глад ми је бескрајна а руке вечно празне

Ноћу низ улице градске на прстима носим месец
и тугу остављам под прозорима
изгубљених жена

Дао бих све а ништа немам
Глад ми је бескрајна а руке вечно празне