Мада је око мене пролеће,
и душе цвату у наду;
кроз мене се краду
слутње зле:
чега ме страх, догодиће се све
и болеће.
И нико ми не може помоћи,
јер то се неће збити
по дану, нити
у врту ком;
већ негде у срцу мом,
по ноћи.
и душе цвату у наду;
кроз мене се краду
слутње зле:
чега ме страх, догодиће се све
и болеће.
И нико ми не може помоћи,
јер то се неће збити
по дану, нити
у врту ком;
већ негде у срцу мом,
по ноћи.
Нема коментара:
Постави коментар