субота, 01. март 2014.

ПИАНО - Ненад Митров (1896-1941)

Кроз вечерњу тишину ромони песма мира;
на рубу слуха клизи сетан јек виолине.
Под тамним балдахином сањиве месечине
ја пијем млако вино утехе из путира

носталгије, па спирам с душе све мутне вине
и узбуђења дана. Лагано, из оквира
самоће, издваја се чудесна слутња: сине,
и уморно ми срце флуидом среће дира.

Ја осећам где овај моменат, благ и свечан,
урезује у биће хијероглифе знане,
и смис`о њин се у ме упија, драг и вечан,

те у срж моју лије хармонију Нирване.
Ја тонем у тајанство, од смрти и сласти ткано;
и с јеком виолине у сутону мрем пиано...