БОРОВИ - Љубомир Мицић (1895-1971)

Борови крију тајну твојих скута,
тајну мојих ноћи,
тајну мојих пута.
Борови крију у зеленом плашту
тајну лепих жена,
тајну мог божанства.
Борови поју страсне дитирамбе
мога пророчанства.

О, борови, борови
чежња мојих хорови!
Уз укочен осмех на вашем велу
сломило се моје срце
крварећи меки ћилим - месечину белу...

Борови шуме тајну женских моћи,
борови плачу тајну мојих ноћи.