ЖЕЂ - Иво Андрић (1892-1975)

Остадох те жељан једног летњег дана,
О, сребрна водо из туђег врела.
То је било давно. -
Свака ми је стаза данас обасјана
Сунцем и лепотом. Срећа ме је срела,
Из стотину врела жеђ моја сад пије,
Ал` мира не нађох нигде, јер ме никад
Ватра прве жеђи оставила није.

(1920)