ЗЕМЉА - Никола Јонков Вапцаров

Ова земља
по којој корачам ја,
ова земља
коју пролећни ветар буди,
ова земља - није земља моја.
Ова је земља,
опростите, туђа.

Пођем рано.
Фабричким се друмом
тискају
рубашке
без броја.
А спојени смо ми
и срцем и умом
али... земља, осећам, није моја.
Над мојом се земљом
у пролеће
светлост лије,
громким
водопадом
сунце
на њу
слеће.

Осећаш дубоко
срце земље бије
и скоком расте
небројано цвеће.
Над мојом земљом
до неба
допире Пирин.

И борје у бури
илинданске песме пева,
над Охридом је лазур и
простран и сињ
а ниже обала
Егеја снева.

Сећам се само.
И ево надире крв
у срцу
дирнутом и нежном...
Земљо моја, предивног лица!
Напојена крвљу
и разљуљана
од метежа.