ПЕСМА НОЋИ - Есад Мекули

Нишу се завесе вечерње
и сенке мрке падају
на шуме, поља
и - мене.

Тихе вечерње сене
силазе, точе се
- ко комађе мојих болова -
на бескрај шума, долова
и ветар тресе
гране
поспане
што меким шумом шуме
низ поља, низ друме
песму убогу...

Вече је закликтало на глогу
арије ноћне
и заорио се глас дубинама
далеким, мрким висинама -
у беле кандилке
у беле сјајне цветове
окићених небеса
узаврела је њена песма...

Па сада мир
сада тишина...

Тмуше повесмо
све живо сном увија.

(1935)