УСНЕ - Оскар Давичо (1909-1989)

Са мојих усница излећу варнице
брзе ко трзај страсти, сноп мириса,
љескаве ко звезде, па ко ластавице
хрле да те грле срцем без обриса;

усне, с перајима муња које стреме
вододелницама, рекама у жару,
усне - делте ватри, матице без крме,
с тисућ сиса свода, с небом на угару.

О, тај хук љубави, усне од дудиње,
ко срца пилећа и кипућа бедра
с којих су отпале сукње, ко црнкиње
купане у млеку из свог козјег недра;

усне, водопади, кладе у потоку;
на виљушки дуге - две кришке бостана;
малене; стале би две у моме оку,
велике - ко видик најведријег дана.

Усне, цврчци што тру своје ситне ноже
о иглице чичка у крви корала,
па искре кресови са душе и коже
љубави која је земљом задрхтала.